EU za turizam

NEGO, da ti kažem nešto o kulturi i obrazovanju - EU za turizam

EU za turizam

#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam

NEGO, da ti kažem nešto o kulturi i obrazovanju

Kada se udruže preduzimljivost profesionalno ostvarenih i uspešnih žena sa njihovom kreativnošću i željom da ih usmere na pravi način i edukuju druge – to je dobitna kombinacija. To se dogodilo u Negotinu kada su se ujedinile dve akademske slikarke i dve profesorke i stvorile kreativno udruženje NEGO sa ciljem negovanja kulture i tradicije i promocije Negotinske krajine kao turističke destinacije.

Pre više od decenije četiri profesorke udružile su svoje znanje, umeće, talenat i želju za kreiranjem značajnih kulturnih sadržaja, koji će, ne samo animirati lokalno stanovništvo, već i privući turiste da posete njihov kraj. Nameravale su da stvore prostor na kome će se baviti razvojem edukacije, kulturom, kreativnim razvojem i unapređenjem umetničkog stvaralaštva svih oblasti, kao i očuvanjem i zaštitom kulturnih i tradicionalnih vrednosti. U svoje su udruženje uključile i mlade ljude kroz kreativni, obrazovni i umetnički rad. One su: Dušanka Botunjac, Danijela Marković, Dragana Jaćimović i Vesna Stanković.

Između ostalih programa, ovaj četverac osmislio je Vokalno etno festival mladih – VEF. Namenjen deci i mladima koji su okrenuti etno muzici. Pun kreativnog sadržaja, taj inovativni festival okupio je eminentni žiri, napravio stručne muzičke radionice i predavanja i tako postao jedinstven i u Srbiji i regionu. Nameravajući da festival podignu za još jednu lestvicu, profesorke su konkurisale za bespovratna sredstva u okviru projekta “EU za kulturno nasleđe i turizam” koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ.

Ovaj projekat i sredstva koja smo dobili mnogo su doprineli da se za međunarodni Vokalni-etno festival mladih VEF čuje širom Srbije, kao i da se promoviše, ne samo naš projekat, već i Negotin i cela Istočna Srbija“, kaže Vesna Stanković, jedna od inicijatorki i osnivačica festivala. Cilj je da se poboljša kulturna ponuda Negotina, da se uposle i promovišu proizvođači lokalnih proizvoda, seoska i manja ugostiteljska i turistička domaćinstva, naročito u Rogljevu i Negotinu.

Vesna kaže da su podrška i sredstva koja su dobili značajno doprineli da se unapredi ponuda u okviru festivala i popravi kvalitet budućih festivala. “Kroz programe u okviru ovog projekta prošlo je više od 1.500 ljudi, što je za manja mesta, kao što je Negotin, zaista impozantan broj”, kaže ona.

Tokom festivala VEF 2023 – Kreni na istok, svi programi bili su potpuno besplatni za publiku. Suveniri nastali na kreativnim radionicama u Rogljevu predstavljeni su na izložbi u centralnom gradskom parku, kada je u fokusu bilo promovisanje ženskog preduzetništva. U obilasku Rogljevačkih pimnica učesnici i posetioci festivala i radionica, bili su u prilici da vide i kupe proizvode lokalnih proizvođača i da uživaju u gostoprimstvu u turističkim domaćinstvima u kojima su bili smešteni.

 

Na VEF-u su organizovane i muzičke radionice, nastupala su kulturno-umetnička i pevačka društva, održani brojni koncerti i promocija knjige pesama. 

FETISLAM

icon

U Kladovu. U okviru konzervatorskih radova biće obnovljena Varoš kapija i pripadajući deo bedema tvrđave, kao i lagumi u samom bedemu. Značajan deo radova odnosiće se i na konzervaciju ulazne kapije u tzv. Mali grad, kao i letnje pozornice i dveju kružnih kula u delu zida – utvrđenja prema Dunavu.

FELIX ROMULIANA

icon

Arheološki lokalitet Gamzigrad u blizini Zaječara sa ostacima rimske carske palate nalazi se na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine. U sklopu ovog spomeničkog kompleksa biće izgrađen centar za posetioce.

RAJAČKE PIMNICE

icon

Kod Negotina. Komunalna infrastruktura biće u fokusu radova na ovom lokalitetu, koji je predložen za upis na UNESCO listu Svetske kulturne baštine – izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje nove trafostanice, elektromreže i javnog osvetljenja, kao i popločavanje pešačkih staza u kompleksu.

KRALJEV PODRUM

icon

Uprava dvora je 1927. sklopila ugovor o podizanju modernog podruma na zadužbinskom imanju na Oplencu sa firmom Abel i Bohringer iz Štutgarda, a u prepisci oko izrade skice podruma je upravnik Dvora u pismu 22. septembra naglasio arhitektama da vode računa o tome da „taj podrum treba u isto vreme služiti i za ugled, ali bez nepotrebnog luksuza“

0
Would love your thoughts, please comment.x