Žensko preduzetništvo poslednjih godina privlači sve veću pažnju, kako zbog broja žena koje se odlučuju da se upuste u preduzetničke vode, tako i zbog činjenice da su mnoge među njima veoma uspešne u svom poslu. Tako je i u turizmu, u privrednoj grani u kojoj žene imaju značajnu ulogu, jer mogu da iskažu svoju kreativnost, preduzetnički duh i sposobnost za inovacije.

Podsticanje ženskog preduzetništva u turizmu doprinosi rodnoj ravnopravnosti i ženama omogućava veću ekonomsku nezavisnost. Utiče i na lokalnu ekonomiju, jer otvara nova radna mesta i podržava radno angažovanje žena. Kroz dobre ideje žene unapređuju turističku ponudu svog kraja i promovišu održivi razvoj.

U jednom šumadijskom selu nadomak Topole, dve su se sestre udružile u nameri da, u znak sećanja na svoga dedu, na njegovom imanju naprave – turističko mesto. Domaćinstvo su nazvale po dedinoj uzrečici “Ajdemote”, koju je uvek govorio kada ih je pozivao da nešto urade (od “Hajdemo”). Dve dedine kuće sa dvorištima potpuno su prilagodile savremenom čoveku.

Iako žene neretko imaju ograničen pristup investicijama, što im otežava da prošire i poboljšaju svoje poslovanje, Milena i Milica su preko Instagrama saznale da njihovu ideju – ima ko da podrži. Upravo na toj društvenoj mreži saznale su da se u okviru projekta “EU za kulturno nasleđe i turizam”, koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ, dodeljuju bespovratna sredstva za unapređenje turističke ponude u Srbiji.

“Nismo imale nedoumice da li da konkurišemo. Danima smo razrađivale ideje i pripremale dokumentaciju. Prepoznali su potencijale našeg domaćinstva i dobile smo sredstva za unapređenje higijene u domaćinstvu (veš mašina), za usluge (veliki frižider za piće i za vino), estetike (mobilijer i ulazna vrata). Sve aktivnosti koje smo preduzele za poboljšanje poslovanja našeg domaćinstva doprinele su većem interesovanju posetilaca, kako za naše imanje, tako i za vinarije i restorane u Topoli”, kaže Milena Nešić Pavković, jedna od unuka na koju bi deda sigurno bio ponosan.

Sestre danas vode autentično šumadijsko domaćinstvo koje je prilagođeno životu modernog čoveka. Posetiocima nudi i moderne i tradicionalne sadržaje  – bazen, đakuzi, terene za mali fudbal, košarku i badminton, igraonice od adaptiranih koševa za kukuruz.

Nisu samo dve žene odlučile da postanu uspešne preduzetnice, u nekim ih porodicama  bude čak – tri! Vredne dame iz Krivelja kod Bora rade na poljoprivrednom gazdinstvu “Jasna Tomić”, koje se već osam godina bavi pčelarstvom. Vodi ga majka Jasna sa ćerkama – Katarinom i Teodorom. Tri vredne pčelice.

Njihov mali biznis nastao je na tradiciji pčelara  prethodnih generacija Jasnine matične porodice Radonjić, koja se pčelarstvom bavila od početka prošlog veka. Tri dame danas obavljaju sve poslove koji su potrebni da bismo se zasladili medom – one ga vrcaju, pakuju, promovišu i prodaju.

Da bi povezale kupce i prodavce bez direktnog kontakta, osmislile su projekat “Med i uspomene”, ideju kojom su konkurisale i dobile sredstva za – medomate. Sada u Boru na dva prometna mesta u centru grada medoljupci mogu da kupe med i na aparatima za samouslužnu prodaju meda.

“Prodaja meda u medomatima je nov i inovativan način plasmana domaćeg meda na lokalnom tržištu. Projekat nam je omogućio da proizvodi sa našeg pčelinjaka nađu najbrži i najbezbedniji put do potrošača. Stavile smo akcenat na prodaju u malim pakovanjima.  Naši medomati nalaze se na atraktivnim lokacijama u Boru – pored zoološkog vrta i u glavnoj ulici” kaže Jasna Tomić.

Jasna sa ćerkama pravi i medove sa ukusom koji su uglavnom namenjeni turistima i istinskim ljubiteljima meda. Kroz projekat su pripremile i aktivirale internet stranicu www.tripcelice.com . Jasnino gazdinstvo ima i punionicu meda, a do kupovine medomata svoje su prozivode prodavale na kućnom pragu, na sajmovima i u nekoliko maloprodajnih objekata.  “Medomati su efikasan način prodaje, zamenili su naše lično prisustvo na prodajnom mestu. Omogućili su nam da se, kao tri pčelice, bavimo poslovima u pčelinjaku, da kreiramo i promovišemo nove proizvode”, kaže ona.

Seosko turističko domaćinstvo “Mir i planina” nalazi se u selu Bučje ispod planine Tupižnice u opštini Knjaževac. Naziv domaćinstva sam se nametnuo, jer je kuća na mestu sa kog “puca” divan pogled da obližnju planinu. Domaćinstvo vodi Sandra Živković, koja je o seoskom turizmu maštala još od srednje škole, što ju je i dovelo do studija turizmologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.

“Imanje sam nasledila od oca i htela da ga nazovem ‘Naš kućerak’, ali je došao lepši i adekvatniji naziv i tako je ostalo“, kaže Sandra. Budući da joj je san i cilj bio da se u rodnom selu svoga oca bavi seoskim turizmom, konkurisala je i dobila bespovratna sredstva koja je upotrebila za renoviranje stare seoske kuće sa tri prostorije, koja se sada izdaje, a kupila je i četiri bicikla sa kacigama (mountainbike).

Iako je inicijalna ideja kod uređenja kuće bila zamisao da će glavni gosti biti porodice sa malom decom, ispostavilo se da su posetioci uglavnom planinari, biciklisti i ljubitelji prirode. S obzirom na to da kroz Bučje prolazi međunarodna biciklistička ruta EuroVelo 13, Sandra planira da u budućnosti uredi i dodatne kapacitete – kamp za bicikliste.

“U planu mi je i sređivanje ambara za veći broj gostiju-grupne posete od 10-25 ljudi i povezivanje sa kolegama koji izdaju smeštaj na rutama EuroVelo kroz Srbiju. Namera mi je da dodatno privučemo što više zaljubljenika u biciklizam, jer deo ove evropske biciklističke rute prolazi kroz Bučje”, kaže ona.

Da žene kada se udruže mogu sve, potvrđuju i dame iz Negotina – četiri profesorke koje su osnovale udruženje sa željom da kreiraju prostor u kome će se baviti edukacijom, kulturom, kreativnim razvojem i unapređenjem kulturnog stvaralaštva, uz očuvanje i negu kulturnih i tradicionalnih vrednosti. Udruženje NEGO iz Negotina osnovale su četiri dame sa namerom da kroz kreativni, umetnički i obrazovni rad uključe i mlade ljude. One su: Dušanka Botunjac, Danijela Marković, Dragana Jaćimović i Vesna Stanković.

Želeći da stvore platformu za promociju Negotinske krajine kao turističke destinacije, da neguju kulturu i tradiciju i edukuju posetioce, ove profesionalno ostvarene i uspešne žene osmislile su Vokalno etno festival mladih VEF, namenjen mladima koje zanima etno muzika. Festival obiluje kreativnim sadržajima i svake godine nudi zanimljiv program – različite umetničke radionice, predavanja, koncerte i druge kulturno-umetničke nastupe.

Nameravajući da VEF festival podignu za još jednu lestvicu, profesorke su konkurisale za dodatna sredstva i – uspele su u tome.  “Projekat i sredstva koja smo dobile mnogo su doprineli da se za naš festival mladih VEF čuje širom Srbije, da se promoviše, ne samo naš projekat, već i Negotin i cela Istočna Srbija“, kaže Vesna Stanković, jedna od inicijatorki i osnivačica festivala. Cilj im je bio da se poboljša kulturna ponuda Negotina, da se uposle i promovišu proizvođači lokalnih proizvoda, seoska i manja ugostiteljska i turistička domaćinstva, naročito u Rogljevu i Negotinu.

Porodičnu vinariju “Raj” iz Rajca kod Negotina, osnovali su pre više od decenije Mick i Beka O’Connor, a tradiciju je nastavila njihova ćerka Smiljana Arnautović. Od nedavno se ovi mali  proizvođači bave isključivo organskom proizvodnjom u koju su uključili lokalno stanovništvo. Njihova vina “Raj” potpuno su ručni rad, od grožđa do etikete, uz upotrebu poluautomatskih mašina, čime imaju dobru kontrolu kvaliteta svog vina.

Ova porodica doprinosi svojoj zajednici zapošljavanjem lokalnog stanovništva i sa mnogim porodicama iz sela Rajac imaju dugogodišnju saradnju. Svoj posao unapredili završavanjem kamina u sali za degustacije, što im je omogućilo da sezonu i svoju turističku ponudu prošire i na zimski period, a kupili su i novu računarsku opremu i projektor.

 “Nova računarska oprema obezbedila nam je efikasnije poslovanje, a projektor omogućio da organizujemo i kompanijska okupljanja, takozvane Teambuildinge, jer sada u okviru vinarije gosti mogu da održe i digitalnu prezentaciju. Projektor i nama pomaže, jer sada možemo da održavamo edukativne radionice vezane za vinarstvo i vinogradarstvo“, kaže Smiljana Arnautović.

Suvenir je uspomena na posećeno mesto i čuva sećanje na doživljeno iskustvo. Budući da turisti često sa putovanja donose suvenire, u Tvrđavi Golubački grad od nedavno posluje i suvenirnica, pa posetioci sada imaju priliku da kupe mnogobrojne suvenire iz prirode, kao i ručno rađene magnete i suvenire koji će ih asocirati na posetu Tvrđavi Golubački grad.

Nameravajući da upotpune ponudu brojnim turistima koji ih svakodnevno posećuju, tvrđava Golubački grad je kreirala projekat “Razvoj specijalnih serija suvenira izrađenih od prirodnih materijala inspirisanih srednjevekovnom istorijom”.

“Cilj projekta je da se razvije kreativnost lokalnih proizvođača umetničkih suvenira i da se dizajniraju suveniri zasnovani na kulturnom nasleđu kroz različite tehnike. Tri lokalna proizvođača koji rade sa prirodnim materijalima osposobljena kroz ovaj projekat da kreiraju novu seriju  suvenira inspirisanih srednjevekovnim srpskim kostimima, ornamentima sa srednjevekovnih fresaka, kao i mitologijom Golubačke tvrđave i donjeg Podunavlja“, kaže Iskra Maksimović, direktorka tvrđave Golubački grad.

Suveniri izrađeni tokom projekta bili su izloženi šest meseci, naišli su na izuzetan prijem posetilaca, a sada se mogu kupiti u suvenirnici koja je sastavni deo tvrđave Golubački grad.

Ove dame potvrđuju činjenicu da žensko preduzetništvo ima potencijal da donese značajnu ekonomsku, socijalnu i kulturnu korist. Podržavanjem i promovisanjem darovitih žena svako društvo može da unapredi održivu turističku ponudu uz pomoć njihovih talenata i kreativnosti.