Istočna Srbija poznata je po značajnom kulturno-istorijskom nasleđu, kao i po prirodnim lepotama i retkostima. Na ulazu u malo mesto na desnoj obali Dunava, Kladovo, nalazi se tvrđava Fetislam koju je u 16. veku podigao Sulejman Veličanstveni.

Fetislam ima zanimljivu istoriju: prvo je podignut Mali grad, kao strateško uporište za  osvajanja Moldavije i Vlaške, današnje Rumunije i Mađarske. Tokom 17. i 18. veka podignut je i Veliki grad, a utvrđenje su naizmenično držali i Turci i Austrougari. Naselje se u mirnodopskom periodu proširilo ka Kladovu i podižu se džamije, turska kupatila, zanatske i trgovačke radnje. Knez Mihailo je 1867. godine od turskih vojnika dobio ključeve poslednjih utvrđenja na teritoriji Srbije i tada su poslednji turski vojnici napustili Srbiju, uključujući i Fetislam.

Kladovo je jedan od osam gradova istočne Srbije koji učestvuju u projektu “EU za kulturno nasleđe i turizam” sa ciljem da se promoviše istočna Srbija kao kulturna i turistička destinacija. Tokom projekta, na tvrđavi Fetislam konzervirana je glavna (Varoš) kapija, deo bedema Velikog grada, kapije Malog grada. Obnovljena je i letnja pozornica koja je u istoriji imala važnu ulogu – za vreme blokovske podele, Dunav je bio Gvozdena zavesa između Istoka i Zapada. U Rumuniji, pod strogom diktaturom Čaušeska, nisu bile dozvoljene muzičke manifestacije. Zato su se, tokom koncerata u Kladovu, stanovnici rumunskog grada Turn Severina okupljali na suprotnoj obali Dunava da bi slušali muziku, što im je predstavljalo prozor u svet.

Na izlasku iz klisure dominira HE Đerdap 1, jedan od najvećih hidroenergetskih projekata u Evropi. Izgradnja je započela 1964. godine, prvi agregat pušten je u pogon 1970, a zvanično je otvoren 1972. godine, kao zajednički projekat tadašnje Jugoslavije i Rumunije, dug 1.278 metara. Zbog izgradnje HE Đerdap 1 nekoliko mesta moralo je da se raseli i potopi. U Srbiji su to Adakale, Sip, Tekija, Donji Milanovac i Golubac, a u Rumuniji još tri mesta. Upravo iz mesta Sip najveći broj građana sada radi u HE Đerdap 1.

Nedaleko od Kladova, smestila se mala opština Majdanpek, a u njoj, u srcu NP Đerdap -Rajkova pećina, najduža i najlepša pećina u Srbiji duga 2.304 metra. Karakteristična je po bogatom i snežno belom pećinskom nakitu od kalcijum karbonata. Rajko, po kome je pećina dobila ime, bio je hajduk koji je pljačkao trgovce i putnike namernike koji su nosili zlato iz obližnjih rudnika. Legenda kaže da je blago sakrivao u pećini i da će ga pronaći onaj ko nađe tajni znak u vidu četiri prsta Rajkove desne šake.

Rajkovu pećinu prvi je istraživao Jovan Cvijić, koji je i “kumovao” jednoj od dvorana, onoj sa najviše pećinskih ukrasa – Ježevoj dvorani. Cvijićev posao nastavio je, na osnovu njegovih spisa, Radenko Lazarević sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je odlučeno da se pećina uredi i otvori za turiste. Proces stvaranja pećinskog nakita u Rajkovoj pećini još uvek traje, što je čini “živom” pećinom. Da bi se stvorio jedan kubni centimetar nakita, potrebno je 150 godina! Veliki snežno beli ukrasi u gornjem delu pećine liče na zaleđene, a to nisu, jer je u pećini uvek ista temperatura – osam stepeni.

Na oko deset kilometara od Majdanpeka nalazi se Spomenik prirode – Prerast Šuplja stena, koji je prvo nosio naziv po kome je i danas poznat – Valja Prerast. To je najveći prirodni kameni most u Srbiji visok 44,8 i širok 9,7 metara. Jedinstven je po tome što ga je usekla reka, za razliku od ostalih koji su nastali obrušavanjem pećina. Najlepše je posetiti Prerast između 16.00 i 18.00 časova kada sunce pređe sa druge strane, pa se stvara utisak da je most zlatne boje.

Prema verovanju, u Prerastu su nekada živele vračare, pa se i danas ovo mesto vezuje za vlašku, belu magiju. Legenda kaže da je dobro umiti se vodom sa izvora, čime se postiže zaštita godinu dana. Takođe se veruje da je nekada prolazio rimski put, te da je velika količina zlatnog nakita sakrivena na tom mestu. Prerast Šuplja stena je mlado turističko mesto – uređeno pre četiri godine Najviše turista dolazi početkom proleća, kada priroda ozeleni, a u toku prošle godine Prerast su posetili turisti iz više od stotinu zemalja sveta.