EU za turizam

Zahvalnica Društva konzervatora Srbije - EU za turizam

EU za turizam

#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam

Zahvalnica Društva konzervatora Srbije

EU za kulturno nasleđe i turizam je projekat usmeren na razvoj turizma kao značajnog privrednog potencijala za ekonomski razvoj istočne Srbije i Donjeg Podunavlja. Finansiraju ga Evropska unija i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Najviše sredstava iz ovog projekta usmereno je na obnovu i poboljšanje infrastrukture značajnih objekata kulturnog nasleđa Srbije i Evrope. Cilj ovog dela projekta je da se putem konzervatorskih i građevinskih radova poboljšaju i predstave lokaliteti kulturnog nasleđa kao jedan od faktora unapređenja turističke atraktivnosti ovog regiona.

  • Fetislam – u Kladovu. U okviru konzervatorskih radova obnovljena je Varoš kapija i pripadajući deo bedema tvrđave, kao i lagumi u samom bedemu. Značajan deo radova odnosio se i na konzervaciju ulazne kapije u tzv. Mali grad, kao i letnje pozornice.
  • Felix Romuliana – Arheološki lokalitet Gamzigrad u blizini Zaječara sa ostacima rimske carske palate nalazi se na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine. U sklopu ovog spomeničkog kompleksa biće izgrađen centar za posetioce.
  • Rajačke pimnice – kod Negotina. Komunalna infrastruktura biće u fokusu radova na ovom lokalitetu, koji je predložen za upis na UNESCO listu Svetske kulturne baštine – izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje nove trafostanice, elektromreže i javnog osvetljenja, kao i popločavanje pešačkih staza u kompleksu.
  • Kraljev Podrum – Zadužbina kralja Petra Karađorđevića, Kompleks Kraljeve vinarije u Topoli. Arhitektonsko – gradjevinska rekonstrukcija dela kompleksa Kraljeve vinarije.

Odbor za dodelu nagrada i priznanja Društva konzervatora Srbije, na predlog svojih članova, odlučio da dodeli zahvalnicu u ovoj godini. Zahvalnica se dodeljuje za: uspešnu saradnju i ukupan doprinos zaštiti, prezentaciji i popularizaciji kulturnog nasleđa u Srbiji kroz sprovođenje projekta EU za Tebe – za kulturno nasleđe i turizam u periodu od 2019. do 2024. godine.

Društvo konzervatora Srbije (DKS) je strukovno udruženje koje okuplja stručnjake i naučnike iz različitih oblasti zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa. Da ovo veoma posebno udruženje, sem višedecenijskog kontinuiteta, ima izuzetan značaj, govori i podatak o članstvu koje okuplja oko 250 uglednih ličnosti iz struke (arheologa, arhitekti, istoričara umetnosti, istoričara, etnologa, fotografa itd.).

Dan zaštite spomenika kulture u Srbiji, ujedno i Dan Društva konzervatora Srbije, održan je u četvrtak, 22. februara u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovom prilikom su tradicionalno dodeljene sledeće nagrade:

  • VELIKA nagrada DKSa,
  • GODIŠNJA nagrada DKSa i
  • Posle nekoliko godina pauze, dodeljena je i ZAHVALNICA GIZu i projektu EU za kulturno nasleđe i turizam.

Velika je čast i privilegija da ovaj projekat bude nosilac nacionalne nagrade, a Evropska unija i njene države članice nastoje do podrže očuvanje kulturnog nasleđa cele Evrope.

FETISLAM

icon

U Kladovu. U okviru konzervatorskih radova biće obnovljena Varoš kapija i pripadajući deo bedema tvrđave, kao i lagumi u samom bedemu. Značajan deo radova odnosiće se i na konzervaciju ulazne kapije u tzv. Mali grad, kao i letnje pozornice i dveju kružnih kula u delu zida – utvrđenja prema Dunavu.

FELIX ROMULIANA

icon

Arheološki lokalitet Gamzigrad u blizini Zaječara sa ostacima rimske carske palate nalazi se na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine. U sklopu ovog spomeničkog kompleksa biće izgrađen centar za posetioce.

RAJAČKE PIMNICE

icon

Kod Negotina. Komunalna infrastruktura biće u fokusu radova na ovom lokalitetu, koji je predložen za upis na UNESCO listu Svetske kulturne baštine – izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje nove trafostanice, elektromreže i javnog osvetljenja, kao i popločavanje pešačkih staza u kompleksu.

KRALJEV PODRUM

icon

Uprava dvora je 1927. sklopila ugovor o podizanju modernog podruma na zadužbinskom imanju na Oplencu sa firmom Abel i Bohringer iz Štutgarda, a u prepisci oko izrade skice podruma je upravnik Dvora u pismu 22. septembra naglasio arhitektama da vode računa o tome da „taj podrum treba u isto vreme služiti i za ugled, ali bez nepotrebnog luksuza“

0
Would love your thoughts, please comment.x